STA SU KOGNITIVNE I BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE?

STA SU KOGNITIVNE I BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE?

Bihejvioralne i
kognitivne psihoterapije su psiholoski pristupi zasnovani na naucnim principima
i prema rezultatima istrazivanja efikasni u tretiranju sirokog opsega problema.
Klijent i terapeut nastoje da identifikuju i shvate klijentove probleme preko
odnosa koji postoji izmedu njegovih misli, osecanja i ponasanja. Pristup je
obicno usmeren na teskoce koje klijent ima "sada i ovde" i pociva na razvijanju
zajednickog gledista o klijentovom problemu. Ovo vodi odredivanju
personalizovanih i vremenski ogranicenih terapijskih ciljeva i strategija koje
se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni
psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup
moze da se koristi u pruzanju psiholoske pomoci bilo kome, bez obzira na
sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.


Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti su obicno strucnjaci iz
oblasti mentalnog zdravlja, kao sto su medicinske sestre, psiholozi, doktori,
socijalni radnici, savetnici itd. Iako se bihejvioralni i kognitivni terapeuti
oslanjaju na iste navedene principe, pojedinacni terapeuti sebe mogu nazivati
Kognitivni psihoterapeuti, Bihejvioralni psihoterapeuti, Kognitivno
bihejvioralni psihoterapeuti ili Racionalno emotivno bihejvioralni
psihoterapeuti. Ovi razliciti nazivi obicno ukazuju na preferencije i trening
pojedinacnih terapeuta u primeni specificnih tehnika. Na primer, Kognitivni
psihoterapeuti preferiraju tehnike koje su direktno usmerene na misli,
pretpostavke i uverenja, dok Bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju tehnike
koje su direktno usmerene na ponasanje. Kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti
i Racionalno emotivno bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju kombinovanje
tehnika usmerenih na misli i ponasanja. Uobicajeno je da se svi ovi pristupi
oznacavaju kao kognitivno bihejvioralna terapija (KBT), bez obzira na titulu
koju koriste pojedinacni terapeuti. Najvaznije je da svi ovi terapeuti teze da
pomognu klijentima da postignu zeljene promene u misljenju, osecanju i ponasaju.


Sledeci primer ilustruje kao misli, osecanja i ponasanja mogu uticati
na nas. "Sju je bila skoro zaspala kada je zavonio telefon. U trenutku kada je
podigla slusalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od
anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kcerku Lizu, koja
se nedavno preselila u London. Pomislila je: " Mora da se Lizi nesto dogodilo!
Sigurno je policija htela da me obavesti da je Liza dozivela tesku nesrecu."
Osetila je kako je zavija stomak i kako joj srce lupa na pomisao da se Lizi
moglo nesto desiti. Misli su joj nekontrolisano navirale i plasila se da gubi
razum. Nekoliko puta je okrenula Lizin telefonski broj, ali niko nije odgovarao.
To je shvatila kao jos jedan dokaz da se Lizi nesto desilo. Sju se osecala
toliko uspaniceno da je cele noci ostala budna i pored toga sto je uzela dodatnu
dozu lekova. Osecala se prestravljeno razmisljajuci o svim mogucim stvarima koje
su se mogle desiti Lizi i cak je pomisljala da nazove neke bolnice u Londonu.
Sledeceg jutra saznala je od Lize da je sa njom sve u redu i da je prenocila kod
prijatelja. I pored toga, Sju je ostala uznemirena i osecala se nesposobnom da
ode na posao."


STA SE DOGAĐA U BIHEJVIORALNIM I KOGNITIVNIM
PSIHOTERAPIJAMA?

U bihejvioralnim i kognitivnim psihoterapijama
terapeut i klijent saradjuju kako bi
•stvorili zajednicko razumevanje
klijentovog problema
•identifikovali na koji način problem utice na
klijentove misli, ponašanja, osećanja i dnevno funkcionisanje

Na osnovu
shvatanja svakog pojedinacnog klijentovog problema, terapeut i klijent zajedno
odreduju ciljeve terapije i dogovaraju se oko plana tretmana. Terapija omogućava
da klijent smisli rešenja za svoje probleme koja će mu biti od veće pomoći od
onih koje trenutno koristi. Izmedu dve seanse klijent cesto isprobava primenu
novih resenja. Terapija se odvija tokom dogovorenog broja seansi. Broj potrebnih
seansi varira u zavisnosti od prirode i tezine klijentovog problema. Obicno su
seanse jednom nedeljno i traju jedan sat. Ukupan broj obično iznosi 10 do 15
seansi, ali u nekim slučajevima terapija traje znatno kraće ili znatno duže.
Nakon zavrsetka tretmana terapeut i klijent se obično dogovore oko ograničenog
broja naknadnih seansi kako bi se održao postignuti napredak.

ZA KOJE
VRSTE PROBLEMA KBT MOGU BITI OD POMOĆI?

Obavljena su obimna
istraživanja bihejvioralnih i kognitivnih terapija, koja su pokazala da ovaj
oblik psihoterapije daje značajne rezultate, naročito u tretmanu sledećih
problema:

• anksioznost i napadi panike
• fobije (npr. agorafobija,
socijalna fobija)
• sindrom hroničnog umora
• depresija
• opsesivno
- kompulzivni poremećaj
• problemi sa jelom
• seksualni problemi i
problemi u partnerskim odnosima
• problemi dece i mladih
• problemi
povodom opšteg zdravstvenog stanja
• hronični bol
• problemi navika
(npr. tikovi)
• bes
• droga i alkohol
• šhizofrenija i psihoze

• problemi povezani sa teškoćama u učenju
• bipolarni poremećaj
•
poremećaj post - traumatkog stresa
• poremećaj spavanja

Brošure o
mnogim poremećajima koji su navedeni mogu se dobiti od Britanske asocijacije za
bihejvioralne i kognitivne psihoterapije (BABCP).

Bihejvioralne i
kognitivne psihoterapije mogu da se koriste same za sebe ili u kombinaciji sa
lekovima, u zavisnosti od težine ili prirode svakog klijentovog problema.


(Reprodukovano s dozvolom BABCP)

KAKO DA NAĐEM TERAPEUTA KOJI
MI MOZE POMOCI KORISCENJEM OVOG PRISTUPA?

Kontaktirajte svoje
nacionalno udruženje - detalji se nalaze u odeljku web stranice o udruženjima
članicama i na adresi Udruženja za kognitivne i bihejvioralne terapije (UKBT):
www.ukbt.org

Sustina kognitivno-bihevioralne terapije
(KBT)

(Goldfried & Davison, 1994,
poglavlja 1, 4, 13, 14)
(Beck, poglavlje 1)

I.
Definicija KBT

-u Americi se najcesce upotrebljava termim,
“kognitiv-bihevioralna terapija” i retko kada se govori o samoj “kognitivnoj
terapiji ili bihevioralnoj terapiji.” Izuzetak je da se koristi samo termim,
“bihevioralna terapija” kada su u pitanju osobe koje su razvojno zaostale, (na
primer autizam ili mentalno retardirani)

-nema jedna definicija za
KBT, i sta vise, bihevioralna terapija je manje skola terapije, a vise opsta
orijentacija klinickoj praksi koja ima asocijaciju sa eksperimentalnom naukom
ljudskog ponasanja (Davison & Golfried, 1973).

-prve definicije za
KBT su bile vezane za “modern learning theory” (moderna teorija ucenja)
(Eysenck, 1960) ili sa "classical ili operant conditioning" (klasicno i
operantno uslovljavanje) (Ullmann & Krasner, 1965; Lazarus & Davison
& Polefka, 1965, Skinner, 1953; Wolpe, Salter, & Reyna, 1964)


-glavno preuzimanje za KBT je da ljudsko ponasanje prati neke iste
principe ponasanja i ucenja, koji su slicni principima pronadjenim u
ekspirimentalnim laboratorijama sa raznim zivotinjama. Neke od najvaznijih
konsekvencija su:

1. Terapeuti koji upotrebljavaju KBT, mere razne
osecaje na razlicitim skalama i/ili sa konkretnom definicijom tog osecanja. Na
primer, za depresiju se cesto koristi, Beck Depression Inventory, koji meri
ozbiljnost depresije. Pored toga, depresija se cesto definise ne samo po
simptomima koje klijent izrazi, nego i po nivou aktivnosti te osobe i broja
drustvenih kontakata.

2. Terapeut obicno trazi najjace varijable koje
uticu na problematicno ponasanje—“A, B, C’s of behavior”


A—Antecedent—koji su “prethodnici” pre problematicnog ponasanja


B—Behavior—samo “problematicno ponasanje”

C—Consequence—koje
su “konsekvencije” tog problematicnog ponasanja


3. Svaka klinicka
interakcija u terapiji je mali ekspiriment.

4. Vazno je da terapeutske
tehnike i procedure budu dokazane kao efikasne sa istrazivanjem, i da budu
takozvane “evidence-based” tehnike.


II. Istorijsko razvijanje
KBT je rezultat nekoliko nezavisnih trendova

1. Pedestih godina
proslog veka, Joseph Wolpe i Arnold Lazarus u Juznoj Africi, a
M.B. Shapiro i H.J. Eysenck u Maudsley bolnici u Londonu su
zapoceli eksperimentalni i klinicki rad koji je pratio “Hullian learning theory
i Pavlovian conditioning.”

a. koncentracija rada je bila na
pacijentima sa neuroticnom anksioznoscu.

b. i prva i druga grupa
iztrazivaca je zelela da rezultate dobijene u radu na ekspirimentima sa
zivotinjama (aktivacija i eliminacija anksioznosti) primeni na ljudsko
ponasanje.

c. Sa duzinom vremena izlaganja izazivacu straha, postepeno
opada intezitet straha. Wolpe je pronasao da strah kod macaka moze da se
eliminise ako se tokom vremena, u sve duzim vremenskim intervalima macka izlaze
izazivacu straha za vreme jela. Vremenom, to relaksirano stanje dovodi do
asocijacije sa stimulusom straha. Wolpe je onda probao da iskoristi ovaj princip
u radu sa ljudima, umesto samog stimulusa koji je izazivao strah, on je trazio
od klijenta da pomisli na ono od cega ga je strah dok je osoba bila relaksirana,
i da vrsi tehniku relaksiranja misica i disanja, ako i dalje ima strah. Ovo se
zove “systematic desensitization.”


2. Drugi istorijski trend u
razvoju bihevioralne terapije je poceo u Americi, gde je naglasak na
konsekvencije koje su pratile problematicno ponasanje pod nazivom “operant
conditioning” (operantno uslovljavanje).

a. Lindsay i
Skinner (1954)su u drzavnoj psihijatrijskoj bolnici u Massachusettes-u su
koristili ove principe na pacijentima. Mnogi od ovih principa se jos uvek
koriste u biheivioralnim programima raznih psihijatriskih bolnica u Americi.


3. Treci istorijski trend u razvoju bihevioralne terapije je spajanje
bihevioralne terapije sa kognitivnom terapijom. Ranije verzije bihevioralne
terapije su umanjile vaznost kognitivnih procesa. Od 1970. godine sve vise su
spojene i kognitivne i bihevioralne teorije i terapije, tako da je sada glavni
naziv “kognitivna-bihevioralna terapija”, koja je zapoceta sa D’Zurilla
& Goldfried (1971), Mahoney (1974), i Meichenbaum
(1974).

4. Dr. Aaron Beck je osnovao svoju verziju kognitivne
terapije 1964 godine. Radeci kao psihoanaliticar, Beck je primetio da klijenti
koji imaju depresiju ili anksioznost da pokazuju tendenciju slicnih poremecaja u
razmisljanju.

- Ovo se ogleda u nacinu slicnih pesimisticnih
interpretacija ovih osoba kada su u pitanu razni zivotni dogadjaji. Dr. Beck je
informisao klijente o njegovim observacijama i predlozio alternativne
interpretacije za istu situaciju.

- Beck je pronasao da je ova tehnika
omugucila da se skoro odmah smanje simptomi kod pacijenta. Beck je naucio
klijente kako da ovu tehniku sami primenjuju.

- Kognitivni model
predlaze da poremecaj razmisljanja (koji utice na raspolozenje i ponasanje) se
moze naci u svim psiholoskim poremecajima.

- Kognitivni model predlaze
da realna evaluacija i modifikacija razmisljanja moze da popravi raspolozenje i
ponasanje.

- Trajne promene u raspolozenju su moguce sa promenom
disfunkcionalnih uverenja (dysfunctional beliefs)

- Postoji veci broj
modela kognitivne terapije, a Beck-ov model se najvise koristi u Americi, zato
sto ima najrazvijeniju teoriju licnosti i psihopatologije, koje je podrzano sa
istrazivanjima.

Glavni principi kognitivnog modela:

1.
Kognitivna terapija zavisi od formulacije koja se razvija za vreme terapije u
kognitivnim terminima.

2. Kognitivna terapija zahteva valjan
terapeutski odnos.

3. Kognitivna terapija naglasava saradnju izmedju
terapeuta i klijenta, i aktivno ucesce klijenta.

4. Kognitivna
terapija se razvija prema ciljevima u terapiji, i ima fokus na probleme koje
klijent i terapeut identifikuju zajedno.

5.Kognitivna terapija u samom
pocetku pocinje od sadasnjosti, a tokom terapije je moguce vratiti se u proslost
ukoliko postoji veza sa prosloscu i ukoliko je ona bitna za problem u
sadasnjosti.

6. Kognitivna terapije je edukativna, i trudi se da nauci
klijenta da bude svoj terapeut, i naglasava prevenciju vracanja na problematicno
razmisljanje (relapse prevention).

7.Jedan od ciljeva kognitivne
terapije je da rok terapije bude sto kraci.

8.Seanse kognitivne
terapije imaju svoju strukturu.

a. Terapeut pita za raspolozenje
klijenta.
b. Za kratko objasnjenje dogadjaja te nedelje.
c. Saradnjom
se dogovore za cilj te seanse.
d. Pita za utiske o prosloj seansi.
e.
Preglada domaci zadatak.
f. Krecu na ciljeve te seanse.
g. Daje
sledeci domaci zadatak.

9.Kognitivna terapija uci klijente da
prepoznaju, procene, i reaguju njihovim disfunkcionalnim mislima i verovanjima.


10.Kognitivna terapija upotrebljava razne tehnike da promeni
razmisljenje, raspolozenje i ponasanje.

II. Pogresno shvatanje o KBT


1. Da je KBT mehanicka


-zbog termina kao “stimulus (stimulans)”, “response (reakcija)”,
“reinforcement (pojacanje)”

-nije tacno da odnos izmedju terapeuta i
klijenta nije vazan u KBT, na protiv, taj odnos je jako vazan

-iako se
koristi ekspirimentalni rad sa zivotinjama, ne znaci da se smatra da je
ponasanje i ucenje ljudi isto kao kod zivotinja


2. Da je KBT
povrsna, i da su rezultati samo povrsne promene u ponasanju.

-Iako su
prvi bihevioralni terapeuti naglasili vaznost spoljasnjih dogadjaja, i umanjili
vaznost razmisljanja osobe, u danasnjoj KBT nacin na koji je osoba naucila da
razmislja o svome zivotu je jako vazan..


3. Da KBT samo uzima u
obzir sadasnost klijenta, i ne smatra da je proslost klijenta vazna, tako da se
detinjstvo osobe ne smatra vaznim u terapiji

-na protiv, iako je
naglasak na sadanjosti u KBT, i proslost moze da igra vaznu ulogu, sto se tice
pogresnog ucenja koje vuce koren iz proslosti i utice na disfunkcionalna
rasmisljanja i verovanja.

4. Da terapeut koji upotrebljava KBT koristi
previse manipulacija i kontrolu u radu sa klijentom

-mada jeste tacno
da su KBT terapeuti direktniji u terapiji, klijent je sam dosao za savet i da
nije mogao samda kontrolise neke aspekte svog zivota.

-pored toga, u
KBT klijent sam odlucuje sta zeli da promeni, ako je u stanju to da resi.


-u KBT, klijent se trenira za vestine da bude sto vise samostalan, i
da sto vise ima zadovoljstvo i kontrolu nad svojim zivotom.



Integracija KBT i drugih teorijskih orijentacija


London je 1964. godine predlozio da je sposoban terapeut
svestan da su ljudi manje komplikovani nego sto psihoanaliticari misle, a vise
komplikovani nego sto misle bihevioralni terapeuti.

Integracija
razlicitih terapeutskih tehnika je najpovoljniji nacin rada u terapiji. Vazno i
da terapeut bude svestan svoje teorijske orijentacije, i da kroz superviziju
isproba tehnike drugih orijentacija, da bi naucio kada je to povoljno i vredno.


Goldfried (1980) je predlozio preko razlicitih teorijskih
orijentacija da su najvazniji dogadjaji u terapiji:

1. Da terapija
daje klijentima nadu i pozitivna ocekivanja.

2. Da klijenti imaju
prijatno iskustvo u poverljivom odnosu.

3. Terapija pruza priliku
klijentu da upozna sta je nepovoljno u njegovom zivotu, i kako je ta osoba dosla
do toga.

4. Terapija pruza priliku da se ove greske poprave, i da
klijent poboljsa odnose sa okolinom.




Kako KBT gleda
na licnost osobe

-KBT terapeuti smatraju da lose ponasanje ne
odrazava losu licnost, tako da se odvaja licnost osobe od ponasanja te osobe,
jer se ponasanje moze popraviti. Promena u ponasanju moze dovesti do promene u
nacinu kako osoba razmislja o sebi. Ne kaze se da je neko los covek, nego da ima
lose ponasanje ili radi lose stvari. Kada je dete u pitanju, da li je to dete
imalo priliku da nauci bolje nacine ponasanja, i sta je to sto nedostaje u
njegovoj okolini da bi se ponasanje popravilo.

-vazno je da li je
osoba imala priliku da nauci drustvene vestine, i da li u sadasnjim okolnostima
ima priliku da ih koristi, i da li su te vestine podrzane od strane drugih..




Terapeutski odnos

(Goldfried &
Davison, 1994)


Iako neki radikalni bihevioralni terapeuti
tvrde da odnos izmedju terapeuta i klijenta nije vazan koliko su vazne
bihevioralne tehnike, ima istrazivanja koja tvrde da je terapeutski odnos jako
vazan.

Cesto se gleda na ponasanje klijenta prema terapeutu, kao
primer ponasanja te osobe u drugim odnosima i situacijama u zivotu klijenta.


Vazno je da terapeut bude svestan svoje reakcije prema ponasanju
klijenta, jer verovatno i druge osobe imaju slicnu reakciju prema tom ponasanju
u drugom kontekstu.

Isto je vazno da terapeut bude osetljiv na
reakciju klijenta prema terapeutu, posebno klijenta koji je osobito neprijatan
ili previse prijatan prema terapeutu.

Uvek je cilj da pacijent bude
sto vise samostalan i nezavisan od terapeuta.

Dobar psihoterapeut ima
(Frank, 1961):

1. samopouzdanje
2. energiju
3.
kontrolisanu emotivnu toplinu.

Ovi kvaliteti omogucavaju klijentu da
ima aktivan pristup prema terapiji, da licno ucestvuje da moze da ocekuje pomoc
od terapeuta, i da ce stvari da se promene na bolje.

Vazno je biti
svestan koliki uticaj ima ponasanje terapeuta na klijenta, i treba uvek biti
svestan cinjenice da je terapeut primer dobrog ponasanja.

Priprema
klijenta za terapiju

-u KBT je vazno da klijent i terapeut imaju
dogovor sto se tice ciljeva terapije.

-ponekad se desi da klijent
prekine sa terapijom zato sto terapija ne ispuni njihova ocekivanja koje
terapeut nije ni znao.

-zbog ovih razloga, vazno je da terapeut
pripremi klijenta za terapiju, sto zahtevai:

1. Vazno je objasniti
klijentu KBT model terapije, koje ce se tehnike upotrebiti u terapiji, i koji su
stepeni u realizaciji ciljeva.


2. Da naprave dogovor klijent i
terapeut sto se tice ciljeva terapije, i da se ciljevi rangiraju po vaznosti.
Ciljevi se mogu menjati s vremena na vreme, sto zavisi od napredovanja klijenta.


-kada se ciljevi terapeuta i klijenta razlikuju, vazno je da terapeut
shvati takav nacin razmisljanja klijenta, da ponudi svoje misljenje, i da
pronadju kompromisno resenje ("meet them where they are at”).

3. Da
klijent jasno razume tehnike koje ce biti upotrebljene u terapiji, sto zavisi i
od osobina klijenta:

a. da li je klijent imao iskustava sa terapijom?


b. koliko je obrazovan klijent?

c. koji je razlog dolaska na
terapiju?

4. Da klijent bude informisan, sto se tice mogucnosti
promene u ponasanju.

5. Da se napravi dogovor sa klijentom u pogledu
njegove odgovornosti, aktivnog ucesca i izrade domacih zadataka u terapiji.



Etika i KBT

Do koje mere treba terapeut da iznosi
svoja misljenja, vrednosti i moralne principe u odnosu sa klijentom?

A
sta se desava kada su manjine u pitanju?

-zene
-deca

-homoseksualci
-ljudi u psihijatrijskim institucijama.

Dokle
moze terapeut da bude iskren sa klijentom u vezi sa svojim misljenjem?



[url=#top]Vrati se na vrh[/url]

Cognitive Distortions


(Kognitivne distorzije)

1. All or
nothing thinking (sve ili nista razmisljanje).

Kada osoba gleda
na zivot crno-belo. npr. kada osoba ne obavlja svoj posao savrseno, ona se oseca
kao totalni promasaj.

npr. Kada je student navikao na visoke ocene, pa
ne moze da prihvati kada dobije nizu ocenu i smatra sebe potpuno neuspesnim,
fokusirajuci se na neuspeh.

2. Overgeneralization (preterana
generalizacija).

Kada osoba svaki negativni dogadjaj posmatra kao
beskrajni niz poraza.

npr. Kada osoba odbije udvaranje druge osobe, pa
prva osoba pomisli da nikada nece naci partnera i oseca se kao gubitnik.


3. Mental filter (mentalni filter).

Kada osoba
izabere negativni detalj, i neprestano se zadrzava na njemu, tako da cela
realnost postaje crna. Kao kada kap mastila oboji celu vodu u casi.


npr. Kada se neka negativna sitnica desi, i pokvari ti ceo dan.


4. Disqualifying the positive (negacija pozitivnog).


Kada osoba odbija pozitivna iskustva, insistirajuci na tome da se ona,
iz nekog razloga ne racunaju. Na ovaj nacin se odrzavaju negativna verovanja
koja su u suprotnosti svakodnevnom iskustvu.


5. Jumping to
conclusions (prerano zakljucivanje).

Kada osoba interpretira
dogadjaje na negativan nacin, iako nema potvrde za takav zakljucak.

a.
Fortune telling (gatanje).

Kada osoba predvidja da ce stvari
krenuti lose, i kada je ubedjena da su ta predvidjanja cinjenica.

npr.
Kada osoba smatra da nikada nece diplomirati, tako da prestaje da uci, sto
dovodi do toga da to postaje stvarnost (self-fulfilling prophecy).

b.
Mind reading (citanje tudjih misli).

Kada osoba zakljuci da se
neko negativno odnosi prema njoj, iako nema dokaza za to.

npr. Kada
nam se poznanik ne javi u prolazu i mi automatski mislimo da je ljut na nas.


6. Labeling (obelezavanje osobe)

Ovo je ekstremna
forma preterane generalizacije. Umesto toga da osoba opise svoju gresku, ona
sebi prikaci etiketu ''ja sam gubitnik''. Obelezavanje podrazumeva jezik pun
emotivnog naboja.

7. Emotional reasoning (emotivno
razmisljanje).

Kada osoba misli da se njene negativne emocije
reflektuju na stvarnost ''ja to osecam, zato mora da je to tacno.''

8.
Magnification/minimization (preuvelicavanje/umanjivanje).

Kada
osoba uvelicava svoje greske ili uspeh drugih, a smanjuje svoje vrednosti ili
mane drugih. Ovo se zove "binokularni trik."

9. Should statements
("trebalo bi" iskazi).

Kada osoba pokusava da motivise sebe sa
izjavama "trebalo bi-ne bi trebalo", u cilju forsiranja sebe da nesto uradi.
Isto tako osoba koristi iskaz, "moram da..." ili "trebalo bi da to uradim".


10. Personalization (personalizacija).

Kada osoba
smatra da je ona uzrok nekog negativnog dogadjaja, iako nije odgovorna za to.


npr. Razvod svojih roditelja.

tekstovi sa http://www.amfiteatar.org/