Poremecaj licnosti u medicinskom smislu nije bolest, to je stanje. Ono pripada psihopatoligiji, ali je to nesto za sta tesko mozemo reci da dobro mozemo da lecimo. Moze doci do poboljsanja ali je pitanje da li je to od lecenja.
Spontane remisije ..........................???
Hronifik ..........................???
Poremecaj licnosti je hronicna maladaptacija, neprilagodjenost osoba sredini u kojoj zive i razvoju u interpersonalnim odnosima i disharmonicnost stavova i ponasanja. Takvi pacijenti imaju svoje patnje koje dijagnosticki pripadaju onome sto se nekada zvalo psihopatija. Najcesce je to nosilo pezorativnu notu sto nije bilo dobro. Nasa nemoc (psihijatara i psihologa) je u tome sto mi ne mozemo da im pomognemo. Kategorija psihopatija se pre svega odnosila na one osobe koje su imale antisocijalni oblik ponasanja – delikventi, lopovi, ubice, osobe na socijalnoj margini…
DSN-4 klasifikuje ove pacijente u 3 grupe:
1. excentrici (paranoidni i shizofreni)
2. dramatici (histrionicni, narcisticni i granicni)
3. strasljivci (izbegavajuci, zavisni i anakasticni (opsesivno-kompulzivni))
ICD-10 sve ovo samo odvaja u 10 poremecaja:
1. paranoidni
2. shizofreni
3. antisocijalni
4. emotivno nestabilni (impulsivni i granicni)
5. histrionicni
6. anakasticni (opsesivno-komulzivni)
7. izbegavajuci (anksiozni)
8. astenicni (zavisni)
9. narcisticni
10. nespecifikovani
Razlicite skole daju razlicita objasnjenja o strukturi i o snazi ja. Svajcarski psiholog Zondi govori o postojanju patoloskog trijasa a tu spada:
1. nedovoljna ego kontrola (slabo ja)
2. dominacija principa zadovoljenja nad principom realnosti
3. nepodnosenje unutrasnje tenzije
Unutrasnja tenzija je previse jaka pa to mora odmah da se izbaci napolje, nema mogucnosti za odlaganje (kao kod male dece) – “acting-out”. To moze biti agresivno ponasanje ili povlacenje – to odredjuje tip poremecaja (to je dinamika nastanka). Vreme i prostor “ne postoje” kod ovih ljudi.
Ove osobe nisu medicinski bolesne jer klinicka simptomatologija je takva i traje tokom zivota (vrlo malo oscilira). Pored dinamicke dijagnoze, postavljamo i dijagnozu analizom strukture. To je jedan entitet. Oni imaju probleme jer imju defekt u strukturi i to defekt u strukturi ja i u odbranama koje koriste.
Poremecaj licnosti (PL) obuhvata sve. Imaju distorziju realnosti (ne potpuno poremecen odnos sa realnoscu). Nesto se u realnosti promeni jer princip zadovoljstva dominira, i oni znaju da nesto ne valja – imaju uvid (normalni deo), ali ne mogu da se kontrolisu. Nekada potpuno gube odnos sa realnoscu (to je psihoticni deo).
Sta je osnova? Sta je etologija?
Danas se smatra da je etoloski faktor nasledje. Pitanje je da li je to gen, nauceni obrazac ponasanja, metabolicki proces... Za temperament se smatra da igra odredjenu ulogu. Psihoanaliticari kazu da znacajniju ulogu igra neadekvatno roditeljstvo ili neadekvatan odnos izmedju malog deteta i onog ko ga odgaja. Zbog nekonstantnosti odnosa sa osobom, ali i sredinom – nema oslonca u roditeljima ili postoji tenzija unutar porodice (separacioni proces se nije desio) ili menja se mesto zivljenja i sredine u kojoj dete odrasta. Kod njih postoji defekt u strukturi tako da oni nisu ni dosli do konflikta, jer im je jako slab ego i nemaju dobar odnos sa realnoscu niti barijere prema idu i super-egu.
Kemberg se dosta bavio granicnim slucajevima i dao je strukturalnu analizu (borderline organization of personality) sto je prototip za PL. Slabost ega, sto je rekao i Zondi, ne moze da istrpi anksioznost niti i jednu frustraciju. Ne mogu da koriste zrele mehanizme odbrane, vec samo one nezrele (projektivna identifikacija, negacija, minimiziranje, projekcija). Takodje postoji i nesposobnost za simbolizaciju, imaju primarni odnos misljenja (konkretno misljenje). Tu tesko da ima asocijativnih tokova. Oni zive po principu “ovde i sada”. Nemaju sposobnost da obrade anksioznost, agresivnost, sexualne impulse (zato su odavde cesti zlostavljaci).
Mehanizam cepanja – ne mogu da dovedu u celinu misljenje i osecanje, i odnos sa objektom, oni se cepaju po principu zadovoljstva. Cim im roditelji nesto zabrane oni jako reaguju. Postoje problemi u porodici, na poslu, sa bracnim partnerima... Postoji nezadovoljstvo, posebno nezadovoljstvo samim sobom. Ne mogu da zadrze konstantnost objekata, pa nema ni konstantnosti situacije. Inteligencija kod njih nije poremecena. Nekada imaju cak i zavidni stepen inteligencije, ali ona nije u f-ji, pa ne mogu da simbolizuju.
Negacija ......................????
Ideja omnipotencije – u prici se sve moze resiti, a u realnosti su svuda problemi.
Terapija:
Svi pokusaji medikamentozne terapije su bezuspesni. Terapija samo moze da ublazi psihoticnu simptomatologiju. Ipak, psihoterapija ili socio-terapija ima neka veca znacenja, jer tu se uce ponasanja. Ova psihoterapija je drugacija nego inace. Postoje izmene u tehnici. Pacijenti retko leze na kaucu, jer oni moraju da vide terapeuta oci u oci, ne mogu da simbolizuju (face to face). Ti pacijenti, ako uopste pocnu lecenje, lece se jako dugo – 5-6 god. pa i duze, cak i do kraja zivota. Cilj psihoterapije je da se napravi nov odnos sa objektima, da se dozivi konstantnost objekata. Uslovi moraju da budu uvek isti – isto mesto, vreme... – izuzetno je vazan setting. Zbog cepanja, minimizacije, negacije, oni dozivljavaju terapeuta kao najboljeg. Medjutim to je opasno, jer ce taj isti terapeut postati i najgori cim se i jedna stvar promeni. Ta pojava je poznata kao Ogledajuci transfer ili blizanacki transfer, stope se sa terapeutom, pa ih onda jedno vreme nema, a onda se vrate kao da se nista nije dogodilo. Interpersonalni problemi su cesti – tesko uklapanje u zivotnu i socijalnu zajednicu. Cesti su problemi sa bracnim partnerom, na poslu... Slabo ja nema sposobnost da integrise.
Najpravilnije je reci granicna organizacija licnosti.
sub tra 21, 2007 11:29 pm